Psihopatija

Psihopatija je često predmet fascinacije među laicima i stručnjacima i predstavlja jedan od poremećaja koji je najteže uočiti. Psihopate mogu delovati normalno, čak i prijatno i šarmantno. Malo je psiholoških koncepata koji u isto vreme izazivaju i fascinaciju i nerazumevanje. Psihopatija je često kod nedovoljno upućenih predstavljena kao osoba koja pati od neke mentalne bolesti, ali realnost je sasvim obrnuta -psihopate ne pate, već pate oni koji su okruženi njima.

Moderne koncepcije psihopatije potiču iz monografije američkog psihijatra Hervija Kleklija pod nazivom ”Maska normalnosti”. U radu sa pacijentima on primećuje da osobe sa psihopatijom imaju tendenciju da se prikažu kao samouverene, prijatne i dobro prilagođene u odnosu na druge psihijatrijske pacijente, ali da zapravo nanose štetu svojom površnom prirodom. Psihopate po ovom autoru odlikuju karakteristike kao što su površan šarm, odsustvo anksioznosti, nedostatak osećanja empatije i kajanja, kao i neuspeh da se prati specifični životni plan, tako da psihopate mogu imati istoriju kriminalnog ponašanja, ali i dalje održavati masku normalnosti.

Skala merenja Roberta Hera

Istraživač u oblasti forenzičke psihologije Robert Her prvi je osmislio istraživački alat za merenje psihopatije koji se danas smatra standardom u njenom merenju u kliničkim i forenzičkim uslovima i samo interesovanje za psihopatiju se može delimično pripisati i korisnosti ovog instrumenta. Herova ček lista (PCL-R) je značajna u predviđanju kriminalnog ponašanja, kao i verovatnoće ponovnog počinjenja krivičnog dela. Dobra je u merenju glavnih elemenata psihopatskog karaktera, obuhvata prirodu međuljudskih odnosa, emocionalnu uključenost, reakciju na druge ljude, dokaze o socijalnoj devijaciji i informacije o životnom stilu.

Ova lista obuhvata dvadeset karakteristika psihopatije:

grandioznost (preterano visoko mišljenje o sebi)
patološko laganje
manipulativnost i lukavost
izveštačeni šarm
plitak afekat (površna emocionalna reakcija)
nedostatak empatije
neprihvatanje odgovornosti za svoje akcije
nedostatak osećanja krivice i kajanja
potreba za stimulacijom
parazitski životni stil
nedostatak realnih dugoročnih ciljeva
impulsivnost
neodgovornost
mnogo kratkoročnih bračnih veza
slaba kontrola ponašanja
promiskuitetno ponašanje
rani problemi u ponašanju
maloletnička delinkvencija
kršenje uslovne kazne
kriminalna raznovrsnost i svestranost

Role & Company Name

2023-2023

Lečenje

Psihopatija je (ne)promenljivo stanje. Sve veći broj studija sugeriše da osobe sa psihopatijom nisu beznadežni slučajevi koje treba lako otpisati, već da je ovakvim osobama potreban intenzivan tretman. Osobe sa izraženom psihopatijom gotovo nikad ne dolaze na tretman samonicijativno jer smatraju da im nije potreban i ne vide nikakvu korist od toga, tako da na terapiju dolaze u najvećem broju oni koji su u sudskom procesu ili se nalaze u pritvoru. Istraživanja govore da je procenat osuđenika koji negativno reaguju na tretman mali, zatim da adolescenti sa psihopatskim crtama prilično dobro reaguju na tretman tako da je moguće izvršiti ranu intervenciju u modifikaciji psihopatskih crta. Tačna veličina efekta je i dalje nepoznata, ali većina studija kaže da postoji iako su neki manjeg intenziteta. Neki od zadataka koji očekuju stručnjake u budućnosti jesu poboljšanje tretmana psihopatije koristeći dobijene nalaze u istraživanjima.